Pitaj roditelje koliko su koštali hleb, kafa ili mesečna kirija kada su bili tvojih godina. Brojevi će zvučati skoro neverovatno. Hleb nije postao veći. Novac je postao manji. To sporo smanjivanje zove se , i ono utiče na svaki evro koji čuvaš, čak i u fioci.
Pre nego što počnemo: šta ti misliš?
Čuvaš €1,000 u gotovini kod kuće 10 godina. Cene rastu po 3% svake godine. U današnjem novcu, otprilike koliko će tih €1,000 moći da kupi na kraju?
✗ Blizu, ali 3% godišnje tokom 10 godina nije prosto 30%, jer se inflacija nadovezuje iz godine u godinu.
✓ Tačno: €1,000 ÷ 1.03 na 10. stepen je oko €744.09.
✗ To je otprilike efekat jedne godine uz 3%, a ne deset.
✗ Na novčanicama i dalje piše €1,000, ali svaki evro kupuje manje, pa je realna vrednost pala.
Šta je inflacija
Inflacija je rast cena tokom vremena. Kada cene rastu, svaki evro kupuje malo manje. Ono što neka svota novca stvarno može da kupi zove se .
Malo inflacije je normalno. Evropska , na primer, ima za cilj inflaciju od 2% godišnje u srednjem roku. Mnoge druge centralne banke imaju slične ciljeve. Ali inflacija nije uvek blizu cilja. U oktobru 2022. godišnja inflacija u evrozoni dostigla je 10.6%.
Inflacija je i lična. Zvanična cifra je prosek za jednu potrošačku korpu. Ako hrana, kirija i energija nose najveći deo tvog novca i poskupljuju brže od proseka, tvoja lična inflacija je viša.
Brza provera
Šta znači „kupovna moć“?
Kako se sabira kroz godine
Inflacija se nadovezuje, baš kao kamata. Rast svake godine dodaje se na već više cene iz prethodne godine.
Rešen primer: €1,000 i nedeljna kupovina od €50, uz 3% godišnje
Da bi našao kupovnu moć neke svote posle nekoliko godina, podeli je sa 1.03 jednom za svaku godinu. Da bi našao buduću cenu, pomnoži je sa 1.03 jednom za svaku godinu.
| Godine | Vrednost €1,000 u današnjem novcu | Nedeljna kupovina od €50 koštaće |
|---|---|---|
| 1 | oko €970.87 | €51.50 |
| 5 | oko €862.61 | oko €57.96 |
| 10 | oko €744.09 | oko €67.20 |
| 20 | oko €553.68 | oko €90.31 |
Uz 3% godišnje, cene se otprilike udvostruče za oko 23 do 24 godine. Broj evra ostaje isti. Smanjuje se ono što za njih možeš da kupiš.
Stopa je važna. Za 10 godina, €1,000 zadrži oko €820.35 kupovne moći uz inflaciju od 2%, oko €744.09 uz 3% i samo oko €613.91 uz 5%. Samo jedna godina inflacije od 10% spušta €1,000 na oko €909.09.
Probaj visoku stopu na nekoliko godina, a zatim nisku stopu na mnogo godina.
Brza provera
Uz inflaciju od 3%, otprilike za koliko vremena se cene udvostruče?
Nominalni naspram realnog prinosa
Kada ti banka ili fond kaže koliko si zaradio, obično prikazuje : promenu u broju evra. Za tvoj život je važan : promena u onome što za te evre možeš da kupiš.
Brza procena je: realni prinos ≈ nominalni prinos − inflacija. Tačna cifra se malo razlikuje, ali procena je dovoljno blizu za svakodnevnu upotrebu.
| Tvoja ušteđevina donosi | Inflacija | Realni prinos (tačno) | Šta to znači |
|---|---|---|---|
| 0% (gotovina kod kuće) | 3% | oko −2.91% godišnje | svake godine gubiš kupovnu moć |
| 2% | 3% | oko −0.97% godišnje | više evra, ali manja kupovna moć |
| 3% | 3% | 0% | zadržavaš kupovnu moć |
| 5% | 3% | oko +1.94% godišnje | tvoja kupovna moć raste |
Uzmi €10,000 na 10 godina uz inflaciju od 3%. Uz kamatu od 2% to postaje €12,189.94, što izgleda kao dobitak od više od €2,000. U današnjem novcu, za to kupuješ samo onoliko koliko danas kupuješ za oko €9,070.46. Uz kamatu od 5% postaje €16,288.95, što u današnjem novcu vredi oko €12,120.51.
Dakle, koji donosi manje od inflacije nije loša stvar za . Njen zadatak je sigurnost, a ne rast. (Pogledaj Tvoja rezerva za hitne slučajeve.) Ali novac koji ti neće trebati mnogo godina obično traži plan koji bar pokušava da pobedi inflaciju. To uvek nosi neki rizik i ništa to ne garantuje.
Brza provera
Tvoja ušteđevina donosi 2% godišnje, a inflacija je 3%. Da li je tvoj realni prinos pozitivan ili negativan?
Šta možeš da uradiš
- Kod kuće drži samo onoliko gotovine koliko ti treba. Gotovina ne zarađuje ništa i svake godine gubi kupovnu moć.
- Uporedi kamatu sa inflacijom. Kada gledaš kamatu na štednju, pitaj se: „Da li je iznad ili ispod inflacije?“
- Ažuriraj budžet svake godine. Ako su kirija i hrana poskupele za 5%, mora da se promeni i tvoj . (Pogledaj Budžet koji stvarno radi.)
- Pitaj za platu. Povišica manja od inflacije je zapravo smanjenje plate.
- Budi oprezan sa ponudama visokog prinosa. Visoka inflacija čini ljude nervoznim, a prevaranti to znaju. Obećanje da će „zaštititi tvoju ušteđevinu“ fiksnim visokim prinosom je znak za uzbunu. (Pogledaj Svakodnevne prevare sa novcem.)
Za dugoročni novac, rast tokom mnogo godina radi kroz . Složeni rast objašnjava kako.
Glavne pouke
- Inflacija je rast cena tokom vremena. Svaki evro kupuje malo manje.
- Nadovezuje se: uz 3% godišnje, €1,000 posle 10 godina zadrži oko €744.09 kupovne moći.
- Tvoja lična inflacija može da se razlikuje od zvanične, zavisno od toga šta kupuješ.
- Nominalni prinos je promena u evrima. je promena u onome što za njih možeš da kupiš.
- Realni prinos ≈ nominalni prinos − inflacija. Ispod inflacije, tvoja kupovna moć opada.
Probaj ovo
Pronađi fiskalni račun, račun za struju ili cenu koje se sećaš od pre pet godina i uporedi je sa današnjom cenom. Podeli novu cenu sa starom. Zatim pogledaj kamatu na svoju štednju i napiši jednu rečenicu: „Moja ušteđevina donosi %, cene rastu oko %, pa je moj realni prinos oko __%.“